Mirabiliss Poliklinika, Niš - Website logo

Poliklinika Mirabiliss, Niš - Instagram
Mirabiliss Poliklinika, Niš - Facebook

    Rano otkrivanje urođenih i stečenih trombofilija kod trudnica i prevencija pobačaja

    Trombofilija nije bolest sama po sebi. To je različit skup naslednih i stečenih koagulacijskih poremećaja povezanih sa sklonosti trombozi.

    Trudnoća je stanje u kom je povećana sklonost zgrušavanju krvi (povećano je stvaranje fibrinogena, povećan je broj faktora zgrušavanja krvi- FII, FVII, FVIII, FX, FXII, povećan je nivo PAI-1, smanjena je fibrinoliza, značajno je smanjen nivo proteina S, a javlja se i stečena rezistencija na aktivirani protein C).

    Urođena i stečena trombofilija povezane su s rizikom poremećene trudnoće.

    Poznate akušerske komplikacije trombofilije uključuju intrauterinu smrt ploda, ponavljajuće pobačaje, intrauterini zastoj u rastu ploda, preeklampsiju, abrupciju posteljice i prevremeni porođaj.

    Rani gubitak trudnoće najčešća je komplikacija u trudnoći.

    Oko 15% svih klinički prepoznatih trudnoća završava pobačajem, a u 1% parova javljaju se ponavljani pobačaji.

    Mirabiliss Poliklinika, Niš - rano otkrivanje urođenih i stečenih trombofilija kod trudnica i prevencija pobačaja 02

    Prema današnjim saznanjima, za žene sa specifičnom naslednom trombofilijom, preporuke o lečenju uključuju sledeće :

    • Za niskorizične trombofilije, a bez prethodne VTE, antepartalno se preporučuje nadzor bez davanja antikoagulacijskih sredstava ili profilakse NMH.

    Nakon porođaja potreban je nadzor bez antikoagulacijskih sredstava ili antikoagulacijska terapija ako postoje dodatni faktori rizika.

    • Za niskorizičnu trombofiliju i jednu prethodnu epizodu VTE kod žena koje nemaju dugotrajnu antikoagulacijsku terapiju, postupanje pre porođaja znači davanje profilaktičkih doza ili srednje doze NMH ili nadzor bez antikoagulansa.

    Nakon porođaja je potrebna antikoagulacijska terapija ili srednje doze NMH.

    • Za visokorizičnu trombofiliju bez prethodne VTE daje se profilaktička doza NMH u trudnoći i postpartalna antikoagulacijska terapija.
    • Visokorizične trombofilije s jednom prethodnom epizodom VTE kod žena koje nisu na stalnoj antikoagulacijskoj terapiji, dobijaju profilaktičke intermedijarne doze ili prilagođene doze NMH.

    Postpartalno te žene primaju antikoagulacijsku terapiju ili intermedijarne ili prilagođene doze NMH 6 tjedana, a doza je kao i antepartalno.

    • Žene bez trombofilije, ali s prethodnom epizodom VTE povezanom s jednim prolaznim faktorom rizika koji više nije prisutan (osim trudnoće ili drugih rizičnih faktora povezanih s estrogenima) trebaju imati nadzor bez antikoagulansa antepartalno i antikoagulacijsku terapiju postpartalno.
    • Žene bez trombofilije s jednom prethodnom epizodom VTE povezanom s trudnoćom ili rizičnim faktorima povezanim s estrogenima trebaju primiti profilaktičke doze NMH i antikoagulacijsku terapiju postpartalno.
    • Žene bez trombofilije koje su imale jednu epizodu idiopatske VTE bez povezanosti s rizičnim faktorima i koje ne primaju dugotrajnu antikoagulacijsku terapiju, antepartalno primaju NMH, a postpartalno antikoagulacijsku terapiju
    • Neovisno o tome imaju li trombofiliju, žene koje su imale 2 ili više epizoda VTE i ne primaju dugotrajnu antikoagulacijsku terapiju trebaju primati profilaktičku ili terapijsku dozu NMH antepartalno i antikoagulacijsku terapiju postpartalno.

    Ako već primaju dugotrajnu antikoagulacijsku terapiju, tada trebaju primati antepartalno terapijske doze NMH i zadržati svoju antikoagulacijsku terapiju nakon porođaja.

    Mirabiliss Poliklinika, Niš - Rano otkrivanje urođenih i stečenih trombofilija kod trudnica i prevencija pobačaja 03

    Koga treba testirati?

    • svaku pacijentkinju sa anamnezom (ličnom ili porodičnom) venske tromboze koja je trudna ili planira trudnoću
    • ženu s anamnezom smrti ploda u trudnoći, zastoja u rastu ploda, preeklampsije, abrupcije posteljice, habitualnih pobačaja

    Antifosfolipidni sindrom je jedina trombofilija za koju je sigurno utvrđeno da direktno utiče na gubitak trudnoće, a kada se leči, prognoza trudnoće je dobra.
    Suprotno tome, rasprave o lečenju nasledne trombofilije nastavljaju se i dalje.

    Do sada su se u terapiji koristili niskomolekularni heparin (NMH), aspirin, nefrakcionirani heparin, kortikosteroidi i intravenski imunoglobulin. Ishodi trudnoća kod žena s naslednom trombofilijom opšte su dobri, čak i bez terapijskih intervencija.